Елементарне игре у раду са децом на тренингу реалног аикидоа

   Рад са децом представља највеће задовољство за тренера- педагога, јер је сведок како дете од самог почетка расте и развија се учећи реални аикидо под његовим надзором. Оно што издваја доброг од лошег педагога тренера реалног аикидоа није само познавање технике реалног аикидоа, већ способност да се вештина пренесе деци на лако разумљив начин усађујући у децу љубав према вештини. Поред тога тренер – педагог мора да брине и о свестраном психофизичком развоју детета. Управо се о овом, ништа мање важном делу рада са децом међу тренерима и најмање зна. Најефикаснији начин за развој ових способности и особина јесу елементарне – покретне игре. Овом приликом није нам циљ да свеобухватно и обимно говоримо о елементарним играма, већ да упутимо на најосновније, што би представљало базу за оно што би сваки тренер – педагог требао да зна, те укључи у обавезан део свог личног усавршавања. О овој теми приступамо у облику питања и одговора, јер мислим да ће на тај начин изложено бити јасније.

Шта су елементарне игре?
   Елементарне – покретне игре су оне игре које се заснивају на природним кретњама и радњама као што су: трчање, скакање, бацање, пузање, пењање, гурање, ношење, хватање, гађање, одржавању равнотеже, итд.

Који је значај елементарних игара?
   Елементарне игре могу имати велику вредност за раст и развој детета, како у смислу развоја моторичких способноти, тако и на развој психолошких и социолошких особина детета, нпр. елементарне игре утичу на постуру (држање) тела детета, на кординацију, тачност, складност покрета, брзину, гипкост, ... Дете се учи поштовању ауторитета, послушности, дисциплинованости,  да даје и да дели, сарадњи са другима,... Развија сналажљивост, независност, стиче поверење у себе и у друге, другарство, храброст, итд.

Како су реални аикидо и елементарне игре повезани?
   Аикидо, па тако и реални аикидо спада у најсложеније видове борења и за потпуно овладавање овом вештином треба доста времена и стрпљења. Елементарне игре, са једне стране, олакшавају учење сложених покрета, јер развијају координацију и окретност, а са друге стране чине тренинг занимљивијим, јер је дете у току игре радосно и игра задовољава природну потребу за покретом.
   Брз развој моторике детета зависи од брзине развоја нервно-мишићног система, а његов развој убрзава управо покретна игра, која усавршава кретање. Јасно је да ће дете које је моторички зрелије брже овладати техникама којима га тренер учи.
   Са друге стране, живимо у времену у коме је очигледан недостатак контроле, дисциплине и послушности деце. Најлакши начин да дете научимо одређеном понашању јесте кроз игру, јер да би постигао осређени циљ мора да поштује правила којима су предвиђени различити уступци, ускраћивања и редослед, стрпљење...

Шта је од реквизита потребно?
   Од реквизита можемо да користимо лопте, медицинке, конопац за надвлачење, конопац за прескакање и провлачење, палице, вијаче, итд. Такође можемо да импровизујемо користећи различите кутије као препреке, клупе, столице... Наравно за многе игре нису нам ни потребни реквизити.

Како треба да изгледа добро организована елементарна игра?
   Да би игра била успешна потребна је пре свега добра припрема. Припреми треба посветити и време и пажњу, а односи се како на тренера тако и на децу. Игра треба да је унапред испланирана, водећи рачуна о психофизичким способностима деце. Тренер мора да добро објасни правила игре и мора да се увери да су их сви правилно разумели. Током игре тренер треба да буде активан и да својим корекцијама и сугестијама стимулише и исправља, пазећи да се правила поштују и ритам игре одржава. Такође морамо пазити да у игри сви равномерно учествују, при том никога не издвајајући. Aко је могуће не треба одвајати дечаке од девојчица.
   Важна компонента добре игре је мотивација. Децу можемо мотивисати како будећи у њима природан нагон за надметањем, тако и интересантним задацима... Сложенија, заморнија игра треба да траје краће од простије и мање заморне.

Колико и када треба користити елементарне игре у току тренинга?
   Колико и када ћемо користити покретне игре у току тренинга углавном зависи од процене педагога - тренера. Пракса показује да је добро, понекад у паузама између техника, када је приметно веће психофизичко напрезање деце, користити одмор активно кроз игру. Тада игра треба да је једноставна и да не тражи дуже појашњавање и организацију.
   Сложеније игре обично користимо у завршном делу тренинга, када деца могу да се потпуно опусте. Колико ће игра трајати зависи од узраста, конституције, издржљивости и зрелости деце.

Како одабрати игру?
   Игру бирати према нивоу развоја деце унутар групе, у зависности од интересовања деце, треба водити рачуна о циљу игре, одабир игре зависи од простора и реквизита којима располажемо. Ако је простор већи можемо организовати различите штафетне игре, у којима ће деца трчати, скакати, провлачити се...

Како тренер треба да се влада у току игре?
   Тренер треба за децу да буде неприкосновени ауторитет, онај који бира игру, одређује правила и брине о њиховом поштовању, али не и неко ко ће стално да се меша и исправља децу, зауставља игру и ремети њен ток.
   Тренер треба да посматра децу, похвали  и бодри стидљивије и плашљивије. Игра треба да је радосна, а да се током игре деца осећају опуштено.